Šta da radim ako nađem otrov

Primetili ste otrov ili nešto što liči na otrov

1. Ne dirajte ga. Sklonite životinje i decu.
2. Fotografišite ga i zapamtite tačno mesto.
3. Pozovite policiju i sačekajte da izađe na lice mesta.
4. Pozovite ekološku inspekciju. Ona obaveštava komunalnu inspekciju, koja obeležava prostor i poziva Ciklonizaciju da ukloni otrov.
5. Posle nekoliko dana proverite da li je policija sastavila zapisnik.
6. Prijavite mesto na mapi, da drugi znaju gde je opasno.

Pronašli ste uginulu životinju

1. Pozovite policiju. Policija poziva veterinarsku inspekciju i sastavlja izveštaj, a veterinarska inspekcija obaveštava tužilaštvo i podnosi prijavu.
2. Podsetite policiju da je ubijanje životinja krivično delo (član 269 Krivičnog zakonika).
3. Ne dozvolite da telo odnesu pre zapisnika. Ako telo odnesu, nema ni slučaja.

• Ako je pas vlasnički, obdukciju plaća vlasnik. Posavetujte se sa veterinarom oko postupka.
• Ako je pas napušten, njegov vlasnik je JKP „Zoohigijena i veterina Novi Sad“ i obdukciju plaća grad. Nije dovoljno pozvati samo Zoohigijenu, jer mogu da odnesu telo bez propisanog postupka. Pozovite i policiju i insistirajte da pozove veterinarsku inspekciju.

Šta se dešava posle prijave

Bacanje otrova na javnu površinu je izazivanje opšte opasnosti (član 278 Krivičnog zakonika). To delo se goni po službenoj dužnosti, pa policija treba da obavesti tužilaštvo.

Tužilaštvo može da naloži pregled snimaka nadzornih kamera i da pita stanare iz okoline da li su primetili nešto sumnjivo. Ako prikupi dovoljno dokaza, pokreće postupak pred sudom.

Kazne: za izazivanje opšte opasnosti zatvor od šest meseci do pet godina i novčana kazna, a na mestu gde je okupljen veći broj ljudi od jedne do osam godina (član 278). Za ubijanje i zlostavljanje životinja novčana kazna ili zatvor do dve godine, a za više životinja do tri godine (član 269).

Tekst Krivičnog zakonika ↗